Dotični izveštaj će biti osnovna tema sastanka evropskih lidera o ekonomskoj bezbednosti.
Evropska unija bi mogla da postane zavisna od Kine na planu litijum-jonskih baterija i gorivnih ćelija do 2030., kao što je to bio slučaj s ruskim energentima pre rata u Ukrajini, sem ako se ne preduzmu neophodne mere, kaže se u dokumentu pripremeljenom za evropske lidere.
Ovaj dokument, do kojeg je došao Rojters, činiće bazu diskusije o evropskoj ekonomskoj bezbednosti tokom sastanka evropskih lidera u Granadi 5. oktobra.
Zabrinuti zbog rasteće globalne asertivnosti i ekonomske težine Kine, oni će diskuotvati o predlozima Evropske komisije u cilju redukovanja rizika da Evropa bude previše zavisna od Kine i potrebe za diversifikacijom prema Africi i Latinskoj Americi.
U dokumentu se navodi da zbog povremene prirode obnovljivih izvora energije poput sunca i vetra, Evropi će biti potrebno iznalaženje načina za skladištenje energije da bi dostigla ciljeve vezane za nultu emisiju ugljen-dioksida do 2050.
„Ovo će naglo povećati našu potražnju za litijum-jonskim baterijama, gorivnim ćelijama i elektrolizerima, za koju se očekuje da će se u narednim godinama povećati između 10 i 30 puta“, navodi se u dokumentu koji je pripremilo špansko predsedništvo EU.
Dok blok ima jaku poziciju u fazama i međufazama sklapanja elektrolizera, s više od 50 odsto globalnog tržišnog udela, on se u velikoj meri oslanjanja na Kinu po pitanju gorivnih ćelija i litijum-jonskih baterija, što su ključne komponente za električna vozila.
„Bez sprovođenja snažnih mera, evropski energetski ekosistem bi do 2030. mogao da bude zavisan od Kine. Doduše drugačije prirode, ali sa sličnom ozbiljnošću kao što je to bilo u slučaju Rusije pre invazije na Ukrajinu“, navodi se u saopštenju.
Prema podacima Evropske komisije 2021., godinu dana pre ruske invazije na Ukrajinu, EU se oslanjala na Rusiju s 40 odsto ukupne potrošnje gasa, 27 odsto uvoza nafte i 46 odsto uvoza uglja.
Prekid nabavke energenata iz Rusije izazvao je šok na planu cena i porast potrošačke inflacije, što je primoralo Evropsku centralnu banku da naglo podigne kamatne stope, u okviru poteza koji je obuzdao privredni rast.
Litijum-jonske baterije i gorivne ćelije, ne predstavljaju jedine oblasti ranjivosti EU, navodi se u dokumentu španskog predsedništva.
„Sličan scenario bi se mogao razviti u digitalno-tehnološkom prostoru“, navodi se u izveštaju. „Prognoze sugerišu da će potražnja za digitalnim uređajima kao što su senzori, dronovi, serveri podataka, oprema za skladištenje i mreže za prenos podataka, naglo porasti u ovoj deceniji.
„EU ima relativno jake pozicije po potonjem pitanju, ali pokazuje značajne slabosti u drugim oblastima“, navodi se u saopštenju.
„Do 2030., ova spoljna zavisnost mogla bi ozbiljno da ugrozi povećanje produktivnosti, koje je hitno potrebno evropskoj industriji i sektoru usluga, i mogla bi da ometa modernizaciju poljoprivrednih sistema od suštinskog značaja za rešavanje klimatskih promena.“
Izvor: EcoDrive
