Manuelni menjač je nekada bio efikasniji izbor u odnosu na automatski.
Naime, automatici su trošili snagu na prskanje tečnosti i obično su posedovali manji broj stepena prenosa. U međuvremenu, manuelne jedinice su podrazumevale postojanje direktne mehaničke veze između motora i pogonskih točkova.
Decenijama unazad vladao je konsenzus da se više kilometara moglo preći uz korišćenje manuelnog menjača u poređenju s automatskim, naravno u istom automobilu s istim pogonskim agregatom. Međutim, već izvesno vreme to nije slučaj. Tehnologija je napredovala i zapravo je moguće tačno odrediti kada su automatici preuzeli krunu na planu efikasnosti.
Organizacije i tela koja se bave zaštitom životne sredine, pružile su veliki doprinos u uštedi goriva. Na raspolaganju su nam brojni podaci i statistika o automobilima, koji nam pomažu da bolje razumemo redukovanje emisije štetnih gasova, a samim tim i smanjenje potrošnje goriva. Izveštaji tog tipa se objavljuju svake godine, a u njima možemo pronaći brojne zabavne činjenice vezane za automobilsku tehnologiju i kako se ona menjala tokom godina. To uključuje i prilično precizan uvid u menjače i njihovu efikasnost. Kao dobar primer u ovom slučaju poslužiće nam EPA (Agencija za zaštitu životne sredine u SAD), koja spominje važnost smanjenja trenja i broj stepena prenosa, koje često popularno nazivamo „brzine“.
Postoje dva važna aspekta vezana za menjače, koji utiču na ukupnu efikasnost vozila i ekonomičnost. Prvo, kako se obrtni moment (obrtna sila) prenosi kroz menjač, mala količina se gubi na trenje, što zauzvrat smanjuje efikasnost. Drugo, konstrukcija menjača utiče na način na koji motor radi, i generalno menjači s većim brojem stepena prenosa nude više mogućnosti kada je reč o upravljanju motorom na najefikasniji mogući način. Primera radi, vozilo s osmostepenim menjačem biće fleksibilnije u određivanju režima rada motora nego vozilo opremljeno petostepenom jedinicom. To može dovesti do smanjenja potrošnje goriva i shodno tome emisije ugljen-dioksida.
Kao što se da primetiti iz u EPA-inih podataka, najveća promena vezana za menjače u poslednjih nekoliko decenija zaista se ogledala u broju stepena prenosa. Još 1980., kada je agencija započela sa skupljanjem relevantnih podataka, trostepeni automatski menjač bio je najpopularniji u novim vozilima tog vremena. U svim modelima s mehaničkom blokadom hidrauličke spojnice (koja pomaže da se smanji količina energije koja bi se trošila na prskanje tečnosti korišćenjem kvačila za pretvaranje tečnog spajanja u direktnu mehaničku vezu), automobili s tri „brzine“ činili su najveći deo ukupne prodaje. Iste godine, najčešći manuelni menjači posedovali su četiri ili pet stepena prenosa. Ukoliko premotamo dešavanja do 1999., četvorostepeni automatik s mehaničkom blokadom hidrauličke spojnice je bio daleko najpopularniji menjač, pronašavši svoje mesto u preko 80 odsto novih prodatih automobila. Petostepeni manuelni menjač je bio najčešća opcija u svojoj kategoriji, dok je četvorostepena jedinica gotovo nestala sa scene.
Jasno je da dodavanje stepena prenosa predstavlja trend u novije vreme. Pre desetak i više godina, Top Gear je zbijao šale s Lexusovim osmostepenim menjačem, da bi situacija u međuvremenu postala kudikamo zanimljivija. Automatici s devet ili 10 stepena prenosa su postali uobičajeni, a popularnost CVT jedinica je značajno skočila.
ZF-ov osmostepeni automatik postao je jedan od najpopularnijih automatskih menjača svih vremena i svoje mesto pronalazi u svim vrstama automobila.
Kada je o „manuelcima“ reč, šest „brzina“ je češća opcija u odnosu na pet, ali postoje i jedinice sa sedam stepeni prenosa. Verovatno nije iznenađujuće da, uprkos postojećim drugim faktorima poput unutrašnjeg trenja, broj dostupnih prenosnih odnosa ima blisku vezu s ukupnom efikasnošću. Kao što je EPA pomenula, što više prenosnih odnosa imate, lakše i efikasnije možete da držite motor u njegovom najefikasnijem radnom opsegu u svim uslovima vožnje, što je od ogromne važnosti.
Manuelni menjači su nekada imali prednost u ovom pogledu. Raspolagali su s više prenosnih odnosa, a posebno u poređenju s nekim ranim automaticima, vozači su bili u prilici da bolje odaberu prenosni odnos u skladu s datim uslovima vožnje. Međutim, postoji tačka kada dolazi do obrta, što se da videti iz dostupnih podataka, a stvari su se promenile od 2011. do 2012. Otprilike u isto vreme kada je prosečan broj „brzina“ u automatskim menjačima nadmašio onaj u manuelnim, ukupne brojke vezane za uštedu goriva su postale naklonjenije prvonavedenim jedinicama. To se jasno moglo uočiti pri poređenju dva tipa menjača u istim vozilima pogonjenim istim motorima.
Automatici su proveli dugo vremena u hvatanju priključka s „manuelcima“, da bi ih konačno pretekli. Interesantno je da su 1990. bili u proseku pet odsto manje efikasni, dok su 2022. bili preko pet odsto efikasniji. Do preokreta je došlo oko 2010.
Treba napomenuti da će EPA-inim podacima po ovom pitanju biti potrebno dodatno preciziranje u narednim godinama. Porast broja električnih vozila, od kojih su mnogi kvalifikovani kao „automobili s jednim stepenom prenosa“, doveo je do pada prosečnog broja „brzina“ u vozilima opremljenim automatskim menjačima, kada je reč o podacima za 2022. Realno, ovo treba u budućnosti odvojiti u posebnu kategoriju.
U svakom slučaju, zanimljivo je dobiti uvid u ovu tematiku. Manuelna transmisija već dosta dugo nije superiorna opcija u bilo kom realnom tehničkom smislu. Nju bismo mogli da uporedimo s LP pločama ili kasetama. Prosto, radi se o zabavnom načinu da radimo stvari koje volimo radi njih samih. Naravno, u tome nema ništa loše.
Priredio: Pavle Barta
