Nedavna studija ukazuje da bi zabrana vozila s motorima s unutrašnjim sagorevanjem u gradskim centrima mogla biti deo najboljeg rešenja vezanog za klimatske promene.
Međutim, evropsko istraživanje pokazalo je da je malo verovatno da će politika zabrane prodaje automobila s motorima s unutrašnjim sagorevanjem biti prihvaćena.
Uprkos skepticizmu oko električnih vozila, ona su po svemu sudeći ključna u smanjenju ukupnog negativnog uticaja na životnu sredinu. Kako zabrane vezane za konvencionalne automobile bivaju sve brojnije, EU planira da do 2035. u potpunosti zabrani prodaju novih vozila na benzinski i dizel pogon. SAD planiraju da većinski pređu na elektromobile do 2030. Međutim, sentiment vozača nije uvek pozitivan po ovom pitanju.
Istraživanje koje je naručila Kampanja za čiste gradove (Clean Cities Campaign), objavljena pod imenom (E)Mission Zero, otkrila je da su elektrifikacija i zabrana vozila s motorima SUS u gradovima, iako se ne radi o savršenom rešenju u borbi protiv klimatskih promena, deo efikasne strategije. Analiza je uporedila uticaj različitih pristupa transportu u Briselu, Mančesteru, Madridu, Milanu i Varšavi.
Istraživači su otkrili da je, generalno, oslanjanje na strategiju koja kombinuje elektrifikaciju javnih i privatnih vozila s gradskim zonama bez emisije, dalo slične rezultate pristupima koji su podsticali alternativne vidove transporta, kao što su javni „zeleni“ prevoz, vožnja bicikala, pešačenje, korišćenje električnih skutera i mopeda, kao i smanjenje ukupnog prevoza podsticanjem rada od kuće i dana bez vožnje automobila.
U nekim gradovima poput Mančestera, elektrifikacija je bila iznenađujuće efikasnija i sa stanovišta troškova po glavi stanovnika i iz perspektive emisije, u odnosu na podsticaje vezane za pešačenje, vožnju bicikla i korišćenje javnog prevoza.
Podaci kažu da će elektrifikacija i zabrana vozila s motorima s unutrašnjim sagorevanjem pomoći u smanjenju emisije, ali se čini da je ta politika jedna od onih kojima se naviše protive stanovnici evropskih gradova.
Studija koju je sprovela Kampanja za čiste gradove, u okviru koje je anketirano 15.000 stanovnika Nemačke, Francuske i Poljske, pokazala je da su mere koje kažnjavaju upotrebu benzinskih i dizel vozila izazvale opšte nezadovoljstvo, dok se potpuna zabrana motora SUS smatra najmanje poželjnim potezom širom sveta.
Zanimljivo je primetiti da se u okviru najnepopularnijih mera u anketi uvek nešto „oduzima“ (zabrana motora SUS, veći porez i putarine na konvencionalne automobile i zabrana fosilnih goriva u svrhu grejanja), dok se najšire prihvaćene odnose na nove subvencije, proširenje kapaciteta zelene energije i ulaganja u javni prevoz.
Jasno je da, dok kreatori politike traže načine da se bolje pozabave klimatskim promenama, moraće da budu kreativni sa svojim rešenjima. Različiti životni stilovi i načini transporta postali su ukorenjeni u našim svakodnevnim životima i čini se da će uvek postojati reakcija kada je u pitanju oduzimanje pogodnosti.
Međutim, takođe treba napomenuti da su se najuspešniji rezultati u istraživanju Kampanje za čiste gradove odnosili na mešavinu pristupa koji su implementirali sve, od povećanog javnog prevoza do elektrifikacije i gradskih zona bez automobila.
