Audi i BMW su među automobilskim kompanijama koje investiraju u Kini, uprkos pogoršavanju političkih relacija između najmnogoljudnije zemlje sveta i Evrope.
Evropske investicije u Kini opstaju uprkos pogoršanju političkih odnosa između dva trgovinska partnera, s tim što poslovni entiteti iznalaze načine da zaobiđu pretnje vezane za prekid saradnje.
Rast ulaganja
Investicije EU u Kini su porasle za 15 odsto u prvoj polovini 2022. u poređenju s istim periodom prošle godine, kažu podaci Rhodium grupacije, čemu je doprinela BMW-ova kupovina kontrolnog udela u zajedničkom poduhvatu u prvom tromesečju.
Mada su ulaganja u skorije vreme obeležile i neke slabosti, evropske kompanije se ne povlače iz Kine, bez obzira što su se neki toga plašili. Zapravo, podizanje geopolitičkih tenzija bi moglo da motiviše kompanije da prošire lokalne proizvodne lance, kažu analitičari.
„Ne vidimo bilo kakav veliki egzodus za sada, a kompanije i dalje rade na završavanju ranije planiranih projekata“, rekao je Mark Vicke, istraživački analitičar u Rhodium grupaciji. „Bar što se tiče evropskih firmi, veći igrači imaju značajan interes da nastave s planiranim investicijama u Kini, uprkos nekim kašnjenjima zbog vanrednih mera prouzrokovanih kovidom.“
Politički odnosi u silaznoj liniji ali ne i ekonomski
Odnosi između Evrope i Kine se pogoršavaju već više od godinu dana, a odbijanje Pekinga da osudi rusku invaziju na Ukrajinu samo stvari čini još gorim. Sporazum o bilateralnom ulaganju s Briselom je zamrznut prošle godine, što dodatno povećava rizik. Povrh toga, oštre vanredne mere širom Kine, ove godine su ograničile ekonomiju i uticale na profit kompanija.
Bez obzira na to, izvoz iz Evrope se održao na visokom nivou, s ukupnim obimom isporuka u prvih šest meseci 2022., koji se u osnovi nije promenio u poređenju s prošlom godinom, uprkos oštrim protivpandemijskim merama u nekim kineskim gradovima, što je značajno smanjilo potražnju u drugom kvartalu.
Kinesko tržište je odigralo ulogu spasitelja za brojne bilanse stranih kompanija poslednjih godina, s tim što je vlada pod kontrolu stavila širenje infekcija kovidom-19 i hitro ponovno pokrenula ekonomiju 2020., dostižući prošle godine rast od 8,1 odsto, kompenzujući na taj način recesije i vanredne mere na drugim tržištima. Ova situacija se obrnula u 2022., jer su uvedene mere u Šangaju i drugim mestima dovele do obustave rada u fabrikama, što je negativno uticalo na profit ove godine.
Međutim, mnoge strane kompanije i dalje veruju da više može da se dobije nego izgubi s prisustvom u Kini.
Akcenat na lokalni nivo
BMW je ove godine otvorio proširenje fabrike u Šenjangu, vredno više mlijardi dolara, dok Audi gradi svoju prvu fabriku električnih vozila u Čangčanu.
„Ako vaša definicija razdvajanja podrazumeva odlazak stranih kompanija iz Kine, ili bar značajno smanjenje prisustva i preusmeravanje investicija iz ove zemlje, onda znajte da se to zasigurno ne dešava“, rekao je Jakob Gunter, viši analitičar u Mercator institutu za kineske studije u Berlinu. „Ono što generalno možemo da vidimo, što se bilo koje industrijske grane tiče, je da se dešava upravo suprotno.“
Da li će se to promeniti u budućnosti nije poznato, ali za sada, neke evropske kompanijje s aktivnostima u Kini biraju manje radikalne opcije kada je reč o odvajanju poslovanja u Kini od globalnih. Takozvane „lokalne strategije“ uključuju izgradnju lokalnih lanaca snabdevanja i partnerstava u cilju izbegavanja rizika vezanih za geopolitičku situaciju.
Jedan od poslednjih primera ovog trenda je odluka Volkswagen grupacije da formira regionalni kineski odbor, što bi omogućilo autonomnije i tečnije donošenje odluka. Kompanija već sada zapošljava više od 90.000 ljudi u Kini i upravlja s preko 40 fabrika vozila i komponenti, zajedno sa svojim partnerima.
Međutim, takvi potezi ne doprinose mnogo smanjenju oslanjanja evropskih kompanija na Kinu. One su možda statistički potcenjene, jer neki podaci o direktnim stranim investicijama ne obuhvataju u potpunosti profit koji se generiše i ponovo investira na lokalnom planu.
Preispitivanje investicija
Zvanični podaci sugerišu da je entuzijazam Evropljana za ulaganja u Kini ostao na relativno visokom nivou poslednjih godina. Nemačka, primera radi, usmerila je preko pet odsto svojih direktnih stranih ulaganja u Kinu 2020., kažu podaci Bundesbanke, mada se čini da interesovanje opada.
“S obzirom na veoma tešku situaciju u Evropi, sumnjam da će evropske kompanije napustiti Kinu u skoro vreme“, rekla je Alisija Garsija Herero, glavni ekonomista za azijsko-pacifički region u Natixisu. „Geopolitički problemi bi mogli da promene balans na račun dalje ekspanzije u Kini, ali za to će biti potrebno vreme, uzimajući u obzir do koje mere se globalna situacija pogoršala.“
U anketi koju je u maju objavila Privredna komora Evropske unije u Kini, samo sedam odsto anketiranih preduzeća se izjasnilo da ih je rat u Ukrajini podstakao da razmisle o preusmeravanju investicija van Kine, dok je 10 odsto čak reklo da je ruska invazija na Ukrajinu Kinu učinila privlačnijom za ulaganja. Međutim, gotovo svaka četvrta firma je potvrdila da je ograničenja prouzrokovana merama protiv kovida-19 primoravaju da preispita neke investicije.
Kompanije su zarobljene u Kini
Garsija Herero upozorava da tržišne mogućnosti nisu jedina stvar koja evropske kompanije drži prisutnim u Kini. Ključni izazov s kojim se firme sa Starog kontinenta suočavaju je to to što mnoge gube kontrolu nad svojim kancelarijama u najmnogoljudnijoj zemlji sveta, kaže ona, budući da je broj stranog osoblja opao tokom pandemije, dok politički uticaj i pritisak vezani za ponovno investiranje ostvarenog profita rastu.
Jedan primer takvog uticaja, koji je ona navela, bilo je uspostavljanje komiteta Komunističke partije u bankarskom investicionom poduhvatu HSBC Holdingsa pre nekoliko nedelja.
„Nije da su oni nužno srećni ovde, čak i ako se njihove vlade okreću sve više protiv Kine, kompanije su sada tu zarobljene više nego ikada ranije“, elaborirala je ona.
Auto Moto Show
Priredio: Pavle Barta
