Nemačka želi da minimizuje gubitak radnih mesta i dobije garancije da će e-goriva moći da se koriste za potrebe automobila s motorima s unutrašnjim sagorevanjem i nakon 2035.
Evropska unija je odložila izglasavanje zabrane prodaje vozila s motorima SUS, nakon što je Nemačka izrazila zabrinutost u vezi sa zelenom agendom evropskog bloka. Konkretan problem je na koji način će zabrana uticati na automobilsku industriju i upotrebu e-goriva u vozilima nakon 2035.
Namera je bila da glasanje bude rutinsko odobrenje dogovora koji je u okviru Evropske unije postignut prošle godine, a odnosi se na zabranu prodaje novih vozila s motorima s unutrašnjim sagorevanjem, počev od 2035. Međutim, do odlaganja je došlo zbog zabrinutosti da bi nemačka mogla da bude uzdržana od glasanja, što bi potencijalno moglo da ugrozi planove EU.
Eliminacija emisije ugljenika koja dolazi iz oblasti transporta je ključni deo ciljeva Evropske unije, koja želi da se ona redukuje za 55 odsto ove dekade, kao i da se postigne ugljenična neutralnost do 2050. Međutim, postoji zabrinutost u vezi s uticajem na automobilsku industriju, koja doživljava tranziciju ka potpunoj proizvodnji električnih vozila. Svojevrsan sudar s realnoću se desio prošlog meseca, kada je Ford objavio da ukida oko 3.800 radnih mesta u Evropi, s tim što se očekuje da će najteže biti pogođeni radnici u Nemačkoj i Velikoj Britaniji.
Ipak, težnja ka legalizaciji e-goriva nema mnogo veze sa smanjenjem radnih mesta u proizvodnji vozila. Ona samo omogućava da izvesne niše postojećih vozila s motorima s unutrašnjim sagorevanjem nastave s razvojem. Pored toga, bilo kakva regulativa će verovatno biti „prošarana rupama“ s tehničkog aspekta. Trenutna definicija e-goriva bi mogla da se interpretira tako da uključuje i fosilna goriva koja su rafinisana uz pomoć korišćenja obnovljive električne energije, ne samo goriva proizvedena iz bioloških ili sintetičkih izvora. Što se bio i sintetičkih goriva tiče, ona su trenutno znatno skuplja od goriva iz tradicionalnih izvora.
Iz tih razloga, mnogi ljudi sumnjaju da e-goriva predstavljaju validnu soluciju, niti da treba da budu deo sveobuhvatne strategije u okviru transporta. Oni smatraju da izuzeci za fosilna i e-goriva treba da budu ograničena na avionski i brodski saobraćaj, jer je te sfere mnogo teže dekarbonizovati. Bez obzira na to, neki evropski zvaničnici su optimistični i veruju da može doći do kompromisa.
Trenutno, zvaničnici Evropske unije i Nemačke razmatraju sve moguće opcije koje bi omogućile korišćenje e-goriva nakon 2035., a postoje signali iz Berlina, po kojima su nemačke vlasti otvorene za kompromise koji bi omogućili postepeno odigravanje promena. Predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lejen, planira da se sastane s nemačkim kancelarom, Olafom Šolcom, da bi razgovarala s njim povodom ove teme.
