Četvorocilindarske motore obično vezujemo za „obične“ putničke automobile, međutim, oni pokreću brojna vozila, od onih sportskih pa do teretnih.
Naravno, automobilski entuzijasti mahom vole robusne, izbalansirane redne „šestake“, „mišićave“ V8 i „vrišteće“ V12 motore. Sve ove navedene pogonske jedinice je lako voleti, jer pružaju ono što vozači vole – obilje snage i poslovično vrhunski inženjering.
U toj potrazi za velikim, glasnim blokovima, mnogi automobilski entuzijasti često previđaju manje, racionalnije četvorocilindraše. Neki čak ljubav prema četvorocilindarskim motorima smatraju odrazom lošeg ukusa. Decenijama su četvorocilindraši povezivani s osnovnim prevozom za prevaljivanje distance od tačke A do tačke B ili ulaznim varijantama modelnih linija.
Mada je to delimično tačno, postoje pravi „dragulji“ među četvorocilindarskim pogonskim agregatima. Neki su poznati po neverovatnoj izlaznoj snazi, drugi po pouzdanosti. Međutim, ono što je najvažnije, svi oni dokazuju jednu stvar, a to je da jedan motor ne mora da ima stotine „konja“ i veliki broj cilindara da bi bio legendaran. Hajde da vidimo, koje su to jedinice najbolje:
Honda F20C
Ključna brojka ovde je 8.800, a reč je o broju obrtaja kolenastog vratila u minuti, pri kojem F20C ulazi u „crveno“. Upravo tako, ovaj skromni 2,0-litarski „monstrum“, nalazi se ipod haube Honda S2000 roudstera. Isporučuje 250 ks u japanskoj verziji, odnosno 241 kod modela za evropsko tržište.
Mercedes-Benz M11
Devedesetih i ranih 2000-ih, M111 je pogonio brojne Mercedesove automobile: C klasu, E klasu, CLK kupe i kabriolet, SLK roudster itd. Zapravo, reč je o prilično „običnom“ motoru, sem jedne stvari – verzije s kompresorom.
U to vreme, dodavanje kompresora jednom velikoserijskom, relativno niskobudžetnom motoru, bilo je prilično nekonvencionalno. Sa 197 ks iz 2,3-litarske kompresorske verzije, M111 je prilično dobro i pouzdano funkcionisao.
Alfa Romeo Twin Spark 16v
Pre nego što su turbopunjači postali standard, mnogi proizvođači automobila su se okretali različitim idejama da bi svoje četvorocilindraše učinili performantnijim, ali bez dodatne potrošnje goriva i negativnog uticaja na pouzdanost. Ako Mercedesov kompresorski M111 zvuči „bizarno“, šta reći o Twin Spark tehnologiji Alfe Romeo?
Kako naziv sugeriše, ovi motori koriste dve svećice po cilindru. Bila je to interesantna tehnologija u vreme kada se pojavila, s trkačkim korenima, koja se nije posebno „primila“, bar ne pre nego što je pronašla mesto u nekim sjajnim automobilima kao što su Alfa Romeo 156 i GTV.
Subaru EJ25
Uprkos svim problemima s pouzdanošću i mehaničkom komplikovanošću, Subaruovi četvorocilindarski bokseri su izdržali ispit vremena. EJ25 radne zapremine 2,5 litara čini se da se kotira bolje nego ikada za motor koji je u različitim verzijama na tržištu od devedesetih godina.
U skorije vreme, našao je primenu u Imprezi WRX STI (2019.), u kojoj isporučuje 310 ks.
Nissan SR20DET
Nema ko ne voli Nissanovu RB seriju rednih šestocilindraša, poznatih po tome što pogone legendarni Skyline GT-R. Međutim, šta je s manjim srodnim agregatima? SR20DET radne zapremine 2,0 litra s turbopunjačem, definitivno zaslužuje priznanje. Nakon svega, bez dotičnog motora, Silvia kupe nikada ne bi stekla reputaciju sjajne „drift“ mašine.
Na svom vrhuncu, u S15 Silviji, SR20DET je isporučivao 250 ks. Međutim, u rukama tjunera dostizao je značajno veću „konjicu“, što ga čini popularnim i dan danas.
Toyota 3S-GTE
Mnogi smatraju da A80 Supra nije najbolji sportski automobil koji je konstruisala Toyota, ili bar nije najbolja Toyota svoje ere.
Tu čast su na ovoj listi dobile MR2 i šesta generacija Celice GT-Four. Posebno bismo izdvojili Celicu s veličanstvenim 3S-GTE turbomotorom od 255 ks, što nije bila mala stvar da jedan četvorocilindraš 1994. raspolaže s toliko snage.
Saab B234
Saab je opšte poznat kao jedan od proizvođača automobila koji su bili pioniri u oblasti turbo tehnologije, a B234 je najbolji primer za to. Ovaj motor je ključna karakteristika Saaba 9000 Aero, jednog od najboljih sportskih sedana devedesetih.
Turbo B234 je raspolagao s oko 228 „konja“ iz radne zapremine od 2,3 litra, što mu je obezbeđivalo sprint do stotke za 6,9 sekundi. To možda po današnjim standardima ne izgleda posebno brzo, ali u to vreme je se radilo o izuzetnom rezultatu.
Ford EcoBoost 2.3L
Na neki način, EcoBoost četvorocilindraš je „popularan“ među „hejterima“ iz nepoznatih razloga. Da, možda „ne priliči“ da jedan Mustang ispod haube ima četvorocilindarski motor, ali to nikako ne znači da je on loš.
Zapravo, 2,3-litarska verzija je zaista odlična mašina. Naravno, nije V8, ali i dalje nudi sasvim solidnih 310 ks i 475 Nm maksimalnog obrtnog momenta.
Toyota 4A-GE
Ovaj motor je pogonio jedan zaista izuzetan automobil, a reč je o Toyoti AE86. S dve bregaste osovine u glavi motora, četiri ventila po cilindru i ukupnoj snazi od oko 130 ks, nije se radilo o moćnom agregatu, ali je bilo sasvim dovoljno da brojni „Hachi-Roku“ proklizavaju poprečno po japanskim planinskim putevima, inspirušući usput stvaranje jedne nove auto-moto discipline.
Volvo Redblock
Malo je motora ikada konstruisanih, koji mogu da se nose s neprikosnovenom reputacijom neuništivosti, koja je krasila Volvoovu Redblock porodicu četvorocilindarskih motora. Ovi robusni švedski „Sizifi“ su najpoznatiji po tome što su pogonili Volvo 200 seriju.
Od njih, najčuvenije su turbo verije, upravo one jedinice odgovorne za to što su dotične limuzine i karavani dobili nadimak „turbocigla“. Potpuno je nebitno s koliko su „konja“ i njutn metara raspolagali, jer ono što je najbitnije je da će nas verovatno nadživeti.
VW 1.9 TDI ARL
Kakva bi ovo bila lista bez dizela? Čast naftaša brani Volkswagenov 1.9 TDI, najuspešniji dizel motor nemačke kompanije. Ove stvarčice su praktično neuništive, krajnje štedljive i traju večno.
Najsnažnije 1.9 TDI jedinice su bile one s ARL kodom, koje su isporučivale 150 ks zahvaljujući novom sistemu ubrizgavanja goriva. Zapravo je reč o veoma jednostavnom motoru koji koristi glavu s osam ventila, ali između ostalog je i to razlog zbog kojeg je popularan kod tjunera dizelaša.
Priredio: Pavle Barta
