Visoki troškovi, niska potražnja i oštrija konkurencija, faktori su zbog kojih nemačka automobilska industrija dolazi pod pritisak.
Posebno se lukrativno kinesko tržište pokazuje problematičnim, jer se tamošnji potrošači okreću lokalnim markama.
Osećaj krize se širi unutar nemačke ekonomije, jer knjige porudžbina postaju sve „tanje“, a potrošačka moć se smanjuje zbog rastuće inflacije.
Nemački proizvođači automobila se takođe suočavaju s teškoćama, s tim što su njihove pojačane rastućim strukturalnim problemima u okviru nekada moćne industrije. Tranzicija ka električnoj mobilnosti i autonomnoj vožnji za posledicu ima veće troškove, dok neophodna sredstva i dalje dolaze u najvećoj meri iz prodaje automobila s motorima s unutrašnjim sagorevanjem, što je sfera koja je sve nestabilnija, o njenoj političkoj nepoželjnosti da ne govorimo.
Što se tiče brojki koje su kompanije ostvarile u prvom polugodištu ove godine, one su zadovoljavajuće kada je reč o Volkswagenu, Mercedes-Benzu i BMW-u. Svi ovi giganti su prijavili povećanje prihoda i profita. Međutim, njihove prognoze za ostatak godina su razočaravajuće u odnosu na očekivanja investitora i akcionara. Inflacija i povećanje kamatnih stopa imaju negativan uticaj, a uz sve to, potražnja kupaca za novim vozilima je smanjena.
„Čak i ako dođe do povećanja proizvodnje, to nije znak olakšanja“, upozorila je Hildegard Miler, predsednica Nemačke asocijacije automobilske industrije, istakavši da je prodaja i dalje za više od petine niža u poređenju s nivoima od pre pandemije (2019.).
Broj porudžbina opada u Nemačkoj, posebno za baterijski pogonjena vozila, s potražnjom koja je pala na tek oko 60 odsto obima iz prethodne godine.
Procvat kineskog tržišta
Kina, najveće i najvažnije svetsko automobilsko tržište, u međuvremenu doživljava ubrzan rast u sektoru električnih vozila, povećavajući svoje vođstvo ne samo u broju novih registracija već i po pitanju proizvodnje. Trenutno, svako drugo električno vozilo na svetu, vozi se u Kini.
Kineski proizvođači takođe ostvaruju rapidan tehnološki progres, hvatajući priključak s vodećom silom u ovom industrijskom segmentu, Teslom. Kineski kupci, kako oni iz srednje klase tako i oni s dubljim džepom, sve više favorizuju domaće marke. Najveći proizvođač automobila u drugoj najmnogoljudnijoj zemlji sveta, BYD, prodao je 29 odsto više čisto električnih vozila od Tesle u prvoj polovini godine, sudeći po podacima Kineske asocijacije putničkih automobila.
„Poremećaj zahvata ovo tržište“, rekao je nedavno pred pripadnicima sedme sile Ralf Brandšteter, član odbora kineskog ogranka VW-a, budući da je bio prisiljen da prizna da je BYD po prodaji u Kini nadmašio Volkswagen u prvom kvartalu. Kineski gigant je isporučio gotovo dvadeset puta više električnih vozila od Volkswagena.
Kako bi uhvatio korak s rastućom kineskom moći u automobilskoj industriji, Volkswagen je najavio partnerstvo s XPengom u oblasti električne mobilnosti, softvera i autonomne vožnje. Povezanost s kineskim startapom vredna je 700 miliona dolara i ima za cilj da na najveće svetsko automobilsko tržište uvede dva električna VW-ova modela do 2026.
Loša situacija na masovnom tržištu širi se i na luksuzni segment
Volkswagenove prestižne marke, Porsche i Audi, takođe osećaju rastući tržišni pritisak, baš kao Mercedes-Benz i BMW.
Konsultantska firma Berylls, u nedavnom tržišnom istraživanju utvrdila je da se svet suočava s „promenom garda u Kini“ u premijum segmentu. U borbi s tradicionalnim premijum proizvođačima iz Nemačke, Kinezi „preuzimaju brzu traku“, kaže se u studiji.
Decenijama unazad, nemački proizvođači automobila dominirali su kineskim tržištem koristeći takozvanu „trickle down“ strategiju, u okviru koje su siromašni na dobitku na osnovu rastućeg bogatstva bogatih. Uvodili su tehnologiju koju su razvijali kao opcionale za potrošače i nastavljali su da ih prodaju po premijum cenama, dok konkurencija nije uhvatila priključak.
„Koliko je ova strategija proizvoda u suprotnosti s očekivanjima današnjih kineskih kupaca automobila, počinju da bivaju svesni nemački proizvođači originalne opreme, s alarmantnim implikacijama vezanim za budućnost“, napisao je Vili Vong, generalni direktor Beryllsa za Kinu. „Kako je Kina preuzela vodeću poziciju na planu potrošačkih inovacija, kineski kupci nemaju strpljenja da sačekaju da tehnologija bude preuzeta, niti volje da plate dodatno za najnovije sisteme.“
U prošlosti, nemačka premijum vozila su smatrana idealnim statusnim simbolom za rastuću srednju i gornju klasu u Kini. Domaće marke su smatrane tehnološki zaostalim i neubedljivog kvaliteta.
Digitalne karakteristike su dobitna karta
Međutim, kineski automobili sada dobijaju na popularnosti, posebno zbog digitalnih tehnologija poput napredne asistencije i info-zabavnih sistema. Ovo nije iznenađujuće s obzirom na saobraćajnu situaciju na zakrčenim kineskim putevima. U smislu komfora i kvaliteta, kupci ih sada doživljavaju gotovo na istom nivou, pa čak i neznatno boljim u poređenju s onim vozilima koje isporučuju etablirani proizvođači, pokazuje istraživanje.
„Nemačka automobilska industrija najverovatnije neće igrati istu dominantnu ulogu u kineskom automobilskom sektoru kao što je igrala u poslednjih 20 godina“, kaže Gregor Sebastijan, ekspert za Kinu s Merics instituta. „Za kineske kupce, tehnologija zamenjuje tradicionalne kvalitete kao razlog kupovine.“
Nema nemačkih proizvođača u prvih 10
Samim tim ne čudi što 80 odsto baterijski pogonjenih vozila dolazi od domaćih proizvođača. Među prvih 10 od „stranaca“ nalazi se samo Tesla. Nemačke marke više ne igraju bilo kakvu bitnu ulogu na toj listi.
Što se tiče ukupnog kineskog automobilskog tržišta, uključujući vozila s motorima s unutrašnjim sagorevanjem, domaće marke su na putu da po prvi put po prodaji nadmaše strane, s tržišnim udelom od 51 odsto. Po konsultantskoj firmi AlixPartners, projektovan je rast učešća na čitavih 65 odsto do 2030.
Kina kao izvozni šampion
Kada je o Evropi reč, u izveštaju se predviđa da će prodaja automobila ostati na nekih 15 odsto ispod nivoa pre pandemije. Ovo će očigledno biti dugoročan trend. Evropske kompanije će pored svega biti pod dodatnim pritiskom od strane kineskih proizvođača električnih automobila na svom matičnom tržištu.
Ono što takođe nije iznenađujuće, u prvom kvartalu 2023., Kina je smenila Japan na mestu najvećeg svetskog izvoznika automobila. Ne tako davno, 2020., bila je na šestom mestu. Dakle, druga najmnogoljudnija zemlja sveta napreduje kao prodajno tržište, kao izvoznica i kao proizvodna lokacija.
„Kina je na putu da postane automobilska supersila“, kaže Fabijan Pjontek iz AlixPartnersa. Evropski proizvođači dolaze u poziciju da moraju da brane svoja matična tržišta. „Era rekordnih profita nemačkih proizvođača automobila približava se svom kraju“, zaključio je on.
Izvor: DeutscheWelle via EcoDrive
Priredio: Pavle Barta
