Američki Senat je na saslušanju pregledao izveštaj koji ukazuje na tranziciju naftnog sektora od poricanja klimatskih promena ka „obmanama, dezinformacijama i manipulativnim narativima“.
Industrija fosilnih goriva je provela decenije u sejanju sumnje o opasnostima koje donosi sagorevanje nafte i gasa, svedočili su u sredu na Kapitol Hilu stručnjaci i demokratski poslanici.
Odbor za budžet Senata održao je saslušanje radi razmatranja izveštaja objavljenog u utorak, zajedno s odborom za nadzor i odgovornost Predstavničkog doma, za koji su rekli da ukazuje na prelazak naftnog sektora s eksplicitnog poricanja klimatskih promena na sofisticiraniju strategiju „obmana, dezinformacija i manipulativnih narativa“.
„Velike naftne kompanije su morale da evoluiraju od poricanja do dvoličnosti“, rekao je Šeldon Vajthaus, demokrata s Rod Ajlenda, koji predsedava senatskim odborom.
Ova otkrića, zasnovana na stotinama nedavno izdatih dokumenata, ilustruju na koji način su naftne kompanije radile na poboljšanju svog imidža, dok su se iza kulisa borile protiv klimatske politike.
„Iznova i iznova najveće naftne i gasne korporacije govore jedno za potrebe javne potrošnje, ali rade nešto sasvim drugo da bi zaštitile svoj profit“, svedoči Džejmi Raskin, rangirani demokrata u nadzornom odboru Predstavničkog doma. „Zvaničnici kompanije će priznati zastrašujuću realnost svog poslovnog modela iza zatvorenih vrata, ali će reći nešto sasvim drugo, lažno i umirujuće za javnost.“
Nalazi se zasnivaju na godinama istraživačkog izveštavanja i naučnih istraživanja, koja pokazuju da je ovaj sektor decenijama bio svestan opasnosti klimatske krize, ali je to skrivao od javnosti.
U odsustvu odlučne akcije vlasti na planu suzbijanja emisije gasova koji zagrevaju planetu, uticaji klimatske krize su se pogoršali, saopštile su demokrate iz komiteta. Nekoliko senatora je izjavilo da bi industrija trebalo da plati odštetu zbog podsticanja krize.
„Po mom mišljenju, državna ili savezna vlada ne bi trebalo da preuzimaju račun“, rekao je senator Vermonta, Berni Sanders. „Mislim da je vreme da zamolimo ljude koji su izazvali taj problem, koji su lagali o toj situaciji, da preuzmu odgovornost.“
Međutim, republikanci iz odbora za budžet su odbili samu pretpostavku saslušanja. Čak Grasli, senator iz Ajove i najviši republikanac u komitetu, rekao je da je „nepobitno da su… fosilna goriva ključna za našu energetsku bezbednost“.
Senator iz Viskonsina, Ron Džonson, u međuvremenu je tvrdio da je ugljen-dioksid „biljna hrana“, sugerišući o pozitivnim aspektima štetne emisije. To je tema za razgovor koju dugo promovišu istraživački centri finansirani od strane industrije fosilnih goriva, koji imaju za cilj da poseju sumnju u klimatske promene.
„Ja nisam neko ko negira klimatske promene, samo ih ne doživljavam alarmantno“, dodao je Džonson.
Kert Dejvis, direktor odeljenja za specijalne istrage u Centru za klimatski integritet, koji je dugo proučavao poricanje klimatskih promena, primetio je da je njegova retorika bila primer taktike poricanja „stare škole“, koja već izvesno vreme nije favorizovana u industriji.
„To o biljnoj hrani, bila je popularna tema za razgovor devedesetih“, rekao je on u intervjuu. „Oni se vraćaju na taj narativ i to je sve što imaju, jer nemaju drugog pobijanja nalaza vezanih za obmanjujuće kampanje.“
Možda je najnapetiji trenutak saslušanja došao kada je senator iz Luizijane, Džon Kenedi, ispitivao Džefrija Saprana, vanrednog profesora Univerziteta u Majamiju, koji proučava komunikacije unutar industrije fosilinih goriva i koga su demokrate iz Senata pozvale da svedoči.
Republikanski senator napao je Saprana zbog retvitovanja postova o organizaciji Climate Defiance, koja se nedavno obratila Džou Mančinu, centrističkom demokratskom senatoru Zapadne Virdžinije, koji ima dobro dokumentovane finansijske interese u uglju i nazvala ga „bolesnikom“. Sapran je rekao da nije retvitovao ništa o akciji, kao i da nije bio svestan toga do saslušanja.
„Hoćeš li me nazvati bolesnim s..njom?“, upitao je Kenedi.
Kao odgovor, Sapran je rekao da su Kenedijevi komentari „karakteristični“ za „propagandne tehnike“ naftne industrije.
„Među svim taktikama koje su interesne grupe vezane za fosilna goriva koristile tokom decenija u cilju negiranja da njihovi proizvodi izazivaju globalno zagrevanje, jedna od najčešćih je atentat na ličnost“, rekao je Sapran u intervjuu nakon saslušanja. „Ideja je da se napadne glasnik a ne poruka, jer oni nemaju uporište kojim bi se stavili naspram poruke.“
„Poruke republikanaca“, dodao je Sapran, „pokazatelj su da iako je industrija usvojila nove oblike ’klimatskog odlaganja’, stariji oblici ’klimatskog poricanja’ su još uvek živi i zdravi u nekim slučajevima.“
On je takođe rekao da Kenedijevo ispitivanje takođe ukazuje na „uticaj novca od nafte na američku politiku“, dodajući da istraživanje pokazuje da predstavnici koji se bore protiv klimatske politike dobijaju veliki novac od naftnih kompanija. (Kenedi je lično prihvatio više od 1,5 miliona dolara).
Gradovi i savezne države podneli su niz tužbi protiv velikih naftnih kompanija zbog navodne prevare. Šeron Jubenks, koja je bila glavni savetnik u ime SAD u uspešnoj tužbi protiv duvanskih kompanija 2005., i koju su demokrate pozvale da svedoči, rekla je da bi SAD takođe mogle razumno preduzeti pravne mere protiv naftne industrije.
U svom svedočenju, Jubenksova se pozvala na dokument pod nazivom „Globalni akcioni plan za komunikaciju nauke o klimi“, koji su istraživači koji poriču klimatske promene nazvali „memorandumom pobede“. U dokumentu koji je 1998. distribuirala vrhunska lobistička grupacija za naftu i gas, Američki institut za naftu, detaljno je opisan plan za podrivanje nauke o klimi i promovisanje sumnje i poricanja.
Jedan deo plana, primetio je Dejvis, bio je usmeren na predstavnike SAD.
„Oni su eksplicitno ciljani, a kompanije su trošile novac na propagandu u Kongresu“, rekao je on. „Oni obavljaju posao za naftnu industriju.“
Izvor: The Guardian
