SUV/krosoveri postaju glomazni za evropske standarde

U novom istraživanju je utvrđeno da su SUV/krosoveri preširoki za većinu parking mesta.

Zapravo, nije nam ni bilo potrebno istraživanje da bismo dobili potvrdu da automobili postaju sve veći. SUV modeli su po tom pitanju glavni „prestupnici“ u Evropi.

Nova studija akcenat stavlja na potrebu da zakonodavci obrate pažnju na problem koji predstavljaju sve glomazniji automobili.

Evropska federacija za transport i životnu sredinu, ispitala je konkretne brojke. Podaci otkrivaju da nova putnička vozila postaju jedan centimetar šira u proseku svakih nekoliko godina. Samim tim, ovi sve gabaritniji automobili postaju preveliki za puteve i parking mesta na Starom kontinentu.

Prosečna širina novog automobila trenutno je veća od 180 centimetara, što je aproksimativna veličina tipičnog parking mesta na evropskim ulicama. Ovaj trend sužava iskoristivost voznih traka, što predstavlja svojevrstan izazov u istorijskim gradovima koje generalno karakterišu uže ulice. Istraživanje akcenat stavlja na primere koje predstavljaju značajno šira vozila, i ono što nije iznenađujuće je da su svi SUV/krosover tipa, poput BMW-a X5, X6, X7 i XM, gde su svi širi od 200 centimetara, dok su Mercedes GLS, Audi Q8, Porsche Cayenne i VW Touraeg za nijansu ispod te vrednosti.

Međutim, i tradicionalni putnički automobili su „porasli“ tokom decenija. Popularan evropski model, Škoda Octavia, tehnički pripada C segmentu, ali se u dužinu pruža 4,68 metara, uz širinu od 1,82 metra. Evropski bestseler svih vremena, VW Golf, dugačak je 4,28 metara, dok je prvenac iz 1974. bio dugačak tek 3,7 metara.

Konstantan rast u dimenzijama nije isključivo posledica potražnje za prostranijim vozilima. Doprinos tom trendu je pružila i sve stroža bezbednosna regulativa. Jedan vidljivi primer odnosi se na šire stubove u današnjim vozlima u poređenju s onim od pre par decenija. Budući da zakonodavci nameću strože i složenije bezbednosne standarde, proizvođačima je neophodan dodatni prostor za hardver. Uporedo s povećanjem dimenzija ide i povećanje mase, što ima negativan uticaj na efikasnost automobila, odnosno veću potrošnju goriva i emisiju štetnih gasova, ali to je neka druga tema.

Jedan od glavnih faktora ovog zabrinjavajućeg trenda predstavlja popularnost SUV/krosovera. Kupci ih žele, a proizvođači im uslišavaju te želje. Pored toga, postoji i zabrinutost vezana za bezbednost, što je pokazala studija koju je sproveo Belgijski institut za bezbednost na putevima, obelodanivši neke zabrinjavajuće rezultate. Podaci o saobraćajnim nezgodama zabeleženi u Belgiji od 2017. do 2021. pokazuju da povišeni frontalni deo povećava rizik smrtnog ishoda prilikom kontakta s pešacima i biciklistima za 30 odsto.

Šta je onda rešenje za ovu automobilsku „gojaznost“? Evropska federacija za transport i životnu sredinu smatra da ovaj trend neće prestati sve dok ne dođe do intervencije u vidu regulative koju će odrediti evropski zakonodavci.