Dana 30. aprila 1982. proizvodnja Škode Garde preselila se iz Kvasinija u Bratislavu. Danas je ovaj coupé vrlo cenjen klasik, što pokazuju i cene koje stalno rastu.
Sportski kupei s dvoje vrata, koje obično povezujemo sa sportskom vožnjom i izraženom voznom dinamikom, imaju dugu tradiciju kada je reč o marki Škoda. Mnogi još uvek ne posmatraju Škoda Popular Monte Carlo kao elegantan model, dok su drugi pripadnici kluba obožavalaca legendarne ikone Škoda 110 R iz 1970-ih. Naslednik tog automobila iz 1981. bila je Škoda Garde.
Garde je predstavljen na Međunarodnom sajmu inženjerstva u Brnu 13. septembra 1981. Serijska proizvodnja je u to vreme započela u postrojenju u Kvasini, početkom oktobra 1981. Prednja svetla s naglašenim ivicama i druge moderne karakteristike obećavale su značajan korak napred, iako je osnovni oblik i koncept automobila s pogonom na zadnje točkove ostao nepromenjen u odnosu na 110 R. Garde je ipak doneo niz inovacija. Precizno upravljanje zupčanikom i bolje dizajnirana geometrija zadnjih točkova, omogućili su poboljšano upravljanje.
Prethodnik: ŠKODA 110 R
Prethodnik Škode Garde bila je kompaktna Škoda 110 R coupé, koja je premijerno predstavljena u septembru 1970. S točkovima od 14 cola i gumama 165 SR 14, 110 R je postizala najveću brzinu od 145 km/h, mogala je da ubrza od nule do 100 km/h za 19 sekundi i oslanjala se na visokoefikasne dvostruke disk kočnice, licencirane od strane britanskog proizvođača Dunlop, uz doboš kočnice pozadi. Prosečna potrošnja goriva je iznosila 8,5 litara na 100 km, dok je rezervoar zapremine 32 litra bio smešten napred, ispod prednje haube, gde je bilo i 250 litara korisne zapremine za odlaganje prtljaga. Upečatljivim enterijerom u prvim automobilima dominirala je armaturna tabla od drveta, ali to je ubrzo zamenjeno mat crnom završnom obradom. Škoda 110 R je takođe bila uspešna na zahtevnim stranim tržištima: 1973. punih 93% od šest hiljada proizvedenih 110 Rs je krenulo u inostranstvo. Egzotične destinacije uključivale su Novi Zeland, Kuvajt i Nikaragvu. U Kvasiniju je do 30. decembra 1980. proizvedeno ukupno 57.085 Škoda 110 R.
Garde ili 120 R Coupé
U Čehoslovačkoj je automobil dobio ime Garde, ali u drugim zemljama koje su bile u sukobu sa zaštitnim znakovima drugih proizvođača, model se u inostranstvu plasirao kao 120 R Coupé. Pored toga, izvozio se u neke zemlje pod oznakom “Rapid”, ali to je bila stara oznaka koja se koristila u Čehoslovačkoj koja je oživela s modelom Garde.
GARDE je od nule do 100 km/h ubrzavao za 18 sekundi i dostizao 150 km/h – iako se tvrdi da je najveća postignuta brzina 153 km/h. Pri toj brzini vozači su ocenjivali električne kočnice i sigurnosne pojaseve Moravan Super Rol s inercionim namotajem, koji su se uz doplatu mogli pričvrstiti na prednja sedišta koja su bila podesiva po visini i imala integrisane naslone za glavu.
Dugačak 4.175 mm, širok 1.610 mm i visok 1.380 mm, ovaj coupé je težio samo 915 kg. Dana 4. septembra 1981. Magazin kompanije Škoda iz tog perioda, “Ventil”, objavio je sledeću „paletu boja“ za karoseriju s dvoje vrata: bela, champagne bež, rosehip crvena i maslinasto zelena, s metalik srebrnom, bronzanom ili crvenom, koje su bile dostupne uz doplatu. Standard pasivne bezbednosti poboljšali su PREPREG plastični branici, patosnice od kratkih staklenih vlakana impregniranih smolom.
Garde: inovativan i ekonomičan
Škoda Garde nije bila samo vizuelno elegantna: ovaj coupé se mogao pohvaliti s nekoliko inovacija, ako ne za svetsko, onda barem za tadašnje čehoslovačko tržište. Karakteristike koje su privlačile pogled uključivale su gume 165 SR 13 s gaznim slojem OR 29 i, pre svega, čvršću karoseriju. To je dovelo do dugotrajnije školjke karoserije, manjeg otpora pri kotrljanju, a time i do manje potrošnje goriva. U poređenju sa 110 R, prosečna potrošnja smanjena je za 0,7 litara na 100 km: službene brojke bile su 6,5 l pri konstantnoj brzini od 90 km/h, 9,2 l pri 120 km/h i 8,9 l u uslovima gradske vožnje. Četvorocilindarski motor od 1174 cm³ isporučivao je 42,7 kW (58 ks) i radio je na benzin od 96 oktana.
Slovačko doba
Na prelazu iz 1970-ih u 1980-te, razvojni sektor automobilske fabrike u Bratislavi (Bratislavské automobilové závody, ili BAZ), osnovan 1. jula 1971, imao je gotovo četiri stotine zaposlenih. Osim saradnje s domaćim brendovima, kompanija je planirala i licenciranu proizvodnju stranih sportskih automobila u Slovačkoj. Osam jedinica modela Alfa Romeo Giulia, na primer, ovde je prošlo intenzivno testiranje. U martu 1980. direktori BAZ-a i Škode potpisali su ugovor o godišnjoj proizvodnji 80.000 Škoda limuzina i 17.000 coupéa u glavnom gradu Slovačke.
Jedna upečatljiva modernizovana karakteristika Gardea bila su njegova ugaona zadnja svetla.
U petak, 30. aprila 1982. započela je proizvodnja automobila Škoda u Devinska Nova Vesu, na severozapadnoj periferiji Bratislave, iako je iz propagandnih razloga na fotografiji tog razdoblja prikazan datum 1. maj, Praznik rada. Glavni proizvodni artikal bio je Garde coupé, s obzirom da se na proizvodnju u Bratislavi računalo od razvojne faze, prvobitni plan je bio da se model proizvodi u Kvasiniju i Bratislavi u isto vreme. Ovaj prvobitni plan je ipak promenjen, a Bratislava je dobila svoj Garde tek nekoliko meseci kasnije. Ipak, uprkos velikim državnim ulaganjima, prosečna brzina proizvodnje modela Garde bila je samo jedan i po automobil dnevno, što je rezultiralo sa samo hiljadu coupéa proizvedenih u prvih dvadeset meseci. U BAZ-u je za tri godine izgrađeno oko tri i po hiljade Gardea. To je dramatično manje od prvobitno planiranih 17.000 godišnje, a zamišljenih 80.000 limuzina uopšte se nije ostvarilo!
ŠKODA GARDE
Uz gotove automobile, u Bratislavi su se izrađivale osovine i ostale komponente za Škodine automobile i druge domaće marke. Neki prototipovi su takođe razvijeni ovde, ali nijedan nije ušao u serijsku proizvodnju. Locusta coupé, na primer, bio je baziran na modelu Garde, ali sa 70 mm dužim međuosovinskim razmakom. Niz drugih BAZ-ovih projekata za putnička i laka komercijalna vozila baziranih na modelima Škode s motorom pozadi, nikada nisu zaživeli. Takođe, Garde je ustupio mesto modelu Škoda Rapid coupé, predstavljenom u septembru 1984. Istorija njihove proizvodnje bila je ista: prvo u Kvasiniju, a kasnije su prebačeni, iako ovaj put samo delimično, u Bratislavu.
